POJAM I SUŠTINA FINANSIJA

Finansije su naučna disciplina koja izučava pojave, odnose i institucije u vezi sa kreiranjem, prikupljanjem, raspodelom, trošenjem i upravljanjem novčanim sredstvima radi zadovoljenja ličnih, opštih i zajedničkih potreba društva. Reč finansije potiče od latinske reči finatio, koja je, pored ostalog, značila i plaćanje. Od ove imenice razvili su se izrazi financia i financia pecuniaria, koji su se upotrebljavali u značenju plaćanje, plaćeni iznosi u novcu. Tako je ova reč iz latinskog jezika preuzeta u jezike mnogih naroda:

– U francuskom jeziku, na primer, u obliku la finance značila je novčane poslove pojedinaca, a u množini (les finances) se upotrebljava u značenju pojma prihoda i rashoda, kasnije i za označavanje celokupnog državnog novčanog poslovanja.

– U nemačkom jeziku, reč finanzen imala je isto značenje kao i u francuskom jeziku, tj. označavala je celokupno državno poslovanje u vezi sa prihodima i rashodima.

– U Engleskoj, reč finance znači privatne novčane poslove u okviru nacionalne privrede.

– U srpskom jeziku reč finansije uvek se upotrebljava u istom značenju. Međutim, u našem savremenom jeziku, ona ima mnogo šire značenje nego ranije. Reč finansije danas ima dva osnovna značenja. S jedne strane, ona znači aktivnost u pribavljanju, raspolaganju, upravljanju, prometu i upotrebi novca i novčanih sredstava, kao i zasnivanju određenih imovinskih odnosa između pravnih i fizičkih lica koji se izražavaju u novčanom vidu. S druge strane, ovim izrazom se naziva naučna disciplina koja proučava određene ekonomske kategorije.

Finansije se kao naučna disciplina danas uglavnom izučavaju pod sledećim nazivima:

– U SAD, Velikoj Britaniji i drugim zemljama engleskog govornog područja, u upotrebi je naziv Public Finance i Fiscal Policy.

– U Francuskoj su u upotrebi dva naziva – Science des finances i Finances publiques. Ovaj drugi naziv je uzet iz anglosaksonske literature (englesko govorno područje) i predstavlja njegov francuski prevod.

– U Italiji se upotrebljava naziv Scienza delle Finanze. On označava, kao i prvi naziv u Francuskoj, nauku o finansijama.

– U Nemačkoj je u upotrebi termin Finanzwissenschaft i Staatstfinanzwissenschaft, što znači nauka o državnim finansijama.

Finansije su nastale nastankom robno-novčanih odnosa, tako da su one usko povezane s novcem, jer bez novca nema ni finansija. Finansije, kao pojam u najširem smislu, obuhvataju ukupne novčane odnose, kao i sve akte i radnje kojima se zasnivaju i gase imovinsko-pravni odnosi izraženi u novcu. One označavaju novčani aspekt svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede. Prema tome, u finansije spadaju poslovi kao što su: poslovi tekućih naplaćivanja i isplaćivanja u gotovom novcu; odobravanje, korišćenje i vraćanje kredita; uplaćivanje premija i isplaćivanje naknada u osiguranju; kupovina i prodaja valuta i deviza; emisija novca. Dalje, finansije obuhvataju organizaciju i rad banaka i osiguranja, poslove u vezi sa javnim prihodima i javnim rashodima, poslove privredne aktivnosti uopšte i slično.

FINANSIJE KAO NAUČNA DISCIPLINA

Prema piscima i teoretičarima, nastanak finansija se vezuje za pojavu robne proizvodnje, delovanje zakona vrednosti i nastanak novca. Početak i kraj procesa reprodukcije jeste novac, odnosno novčani oblik vrednosti sredstava reprodukcije. Svi oblici sredstava reprodukcije u određenom trenutku poprimaju novčani oblik. Novac se javlja kao specifični društveni odnos, ali i kao finansijski fenomen; sve dok postoji novac – postojaće i finansije i finansijski odnosi. Pošto su organski vezane upravo za novac, time je određena i priroda finansija. Na toj osnovi se razvijaju brojni finansijski odnosi.

Finansije, kao jedna od disciplina u ekonomskoj nauci, temelji svoje izučavanje na opštim ekonomskim principima. Međutim, finansije prilagođavaju ove principe svojim specifičnostima. Osnovni autonomni princip finansija danas je – javni ili društveni interes. Pored ovog osnovnog principa, finansije zasnivaju svoju funkcionalnost i na nizu drugih principa – racionalnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, privrednoj i socijalnoj stabilnosti, solidarnosti, uzajamnosti, demokratičnosti, federalizmu, opštosti itd.

Finansije kao naučna disciplina imaju svoju teoriju. Značajnu teorijsku sferu čine brojna ekonomska, politička, socijalna, obrazovna, kulturna i druga dejstva (u literaturi se pod finansijskim dejstvima podrazumeva uticaj finansijskih tokova kroz realizaciju javnih funkcija na privredne subjekte i stanovništvo).

Finansije imaju i svoju politiku, koja se naziva finansijska politika.

Finansijska politika je deo društvene i ekonomske politike svake zemlje. Nju sačinjavaju institucije, instrumenti, mere, mehanizmi itd. Svaka finansijska politika ima svoje prostore, ali i ograničenja. Zbog toga se u ostvarivanju finansijske politike prethodno definiše stanje, a onda i ciljevi. Ocena stanja mora biti kompleksna, a ciljevi precizno određeni i koordinirani sa ukupnim ekonomskim ciljevima, da bi se utvrdila sveobuhvatna finansijska politika.

Dakle, finansije su naučna disciplina koja spada u ekonomske nauke, zato što svi procesi i odnosi koji se u okviru nje proučavaju imaju ekonomski karakter. Ona se oslanja, pre svega, na političku ekonomiju kao fundamentalnu ekonomsku nauku, a zbog prirode pojava i odnosa koje proučava znatno se dodiruje i prožima sa ostalim ekonomskim disciplinama, kao što su ekonomika i organizacija, računovodstvo, planiranje, analiza i dr.

Da bi se lakše proučavala i šire obuhvatila osnovna pitanja koja proučava ova naučna disciplina, cela oblast finansija podeljena je na mikrofinansije i makrofinansije. Pored toga, finansije proučavaju i finansijsku ekonomiku, finansijsku politiku i finansijsko pravo.

PREDMET IZUČAVANJA FINANSIJA

Finansijska ekonomika proučava organizaciju i njeno funkcionisanje, kako bi se primenom ekonomskih principa izvršilo odgovarajuće finansiranje uz najmanje troškove, odnosno kako bi se obavio ovaj društveni zadatak uz optimalno angažovanje rada i sredstava.

Finansijska politika je primenjena nauka o finansijama, koja na osnovu naučnih saznanja o pojavama, odnosima i zakonitostima vrši izbor objektivnih kombinacija koje obezbeđuju najbolji efekat u realizaciji.

Finansijsko pravo obuhvata skup pravnih propisa kojima se regulišu pitanja iz oblasti finansija. Pošto je reč o pitanjima koja su veoma značajna za društvene i ekonomske odnose, propisi iz oblasti finansija moraju biti takvi da odgovaraju društvenim ciljevima određene nacije. Budući da je materija koju reguliše finansijsko pravo veoma složena, ono se danas tako razgranalo da obuhvata propise iz oblasti poreza, budžeta, monetarno-kreditnih odnosa, banaka, osiguranja, platnog prometa sa inostranstvom i druge propise.

U okviru makrofinansija se izučavaju ekonomske i finansijske kategorije koje su vezane za društvo i proces reprodukcije u celini. Tu se izučavaju posebne oblasti, i to:

– monetarne finansije

– javne, odnosno društvene finansije

– bankarstvo

– međunarodne finansije i

– osiguranje.

U oblasti monetarnih finansija, izučavaju se pitanja u vezi sa novcem, kao što su: emisija novca, regulisanje količine novca u opticaju, uticaj novca na proces reprodukcije i stabilnost privrede, stabilnost novca, kao i sva druga pitanja koja su vezana za novac. Pored novca, proučavaju se i krediti i njihov uticaj na proces reprodukcije i stabilnost uopšte.

Monetarno-kreditna politika predstavlja skup načela, pravila, kriterijuma i stavova u regulisanju kreditnih odnosa, izvora kredita, nosilaca kredita, korisnika kredita, uslova kreditiranja i sl. Za razliku od monetarno-kreditne politike, monetarno-kreditni sistem je skup propisa, mera, instrumenata i institucija kojima se kreiraju monetarno-kreditni tokovi u društvenoj reprodukciji. U okviru finansija, pre svega monetarnih finansija, posebno se prati i proučava bankarstvo kao kreditno-monetarna institucija, jer je usko povezano sa njima.

Osiguranje, sa razvojem društva, predstavlja sve značajniju finansijsku instituciju koja, kao i bankarstvo, ulazi u okvire monetarnih finansija. Pored toga, osiguranje ima i svojih specifičnosti, pa se zbog toga njegova problematika posebno proučava.

Drugi deo finansija obuhvata, pored monetarnih, javne ili državne, odnosno društvene finansije – jednu od najvećih i najvažnijih oblasti koje proučava ova naučna disciplina. U ovom delu finansija izučava se oblast javnih prihoda i rashoda, tj. finansiranje opšte i zajedničke potrošnje.

Pojam državne finansije proistekao je iz funkcije države, koja u vidu poreza, doprinosa, taksi, carina i drugih instrumenata ubire javne prihode i od njih finansira potrebe državne administracije, vojske i vanprivrednih delatnosti, kao što su obrazovanje, nauka, kultura, zdravstvo, objekti infrastrukture, proizvodni kapaciteti i dr. Vremenom su prihodi i rashodi koji su u nadležnosti države sve više postajali javni, pa je tako i sam izraz državne finansije zamenjen izrazom javne finansije, koji se danas više upotrebljava.

Pojam mikrofinansije obuhvata izučavanje funkcija finansija na nivou preduzeća. Proučavanje mikrofinansija je od posebnog značaja i predstavlja predmet posebnog istraživanja. Ustvari, za poznavanje problematike makrofinansija neophodno je poznavanje mikrofinansija, i obrnuto, pošto se one sve više međusobno prožimaju.

ZADACI IZUČAVANJA FINANSIJA

Finansije imaju zadatak da blagovremeno pribave novčana sredstva za zadovoljenje određenih potreba u delokrugu rada državnih organa (državna administracija, sudstvo, odbrana, policija…), društvenih delatnosti (nauka, obrazovanje, kultura, zdravstvo…) i životnog standarda. Nivo sredstava uglavnom zavisi od tempa rasta proizvodnje i nacionalnog dohotka i od društvene produktivnosti rada. To znači da se finansijska sredstva formiraju u zavisnosti od materijalnih mogućnosti privrede i društva.